Kasko štete

Građani Republike Srbije nemaju kulturu osiguranja imovine u onom smislu kako to postoji u zemljama Evropske unije, pa tako je i sa kasko osiguranjem motornih vozila.

Za razliku od zemalja Evropske unije, u Republici Srbiji i dalje postoji izražen nedostatak svesti i razvijene kulture u pogledu osiguranja imovine, pa tako i u pogledu kasko osiguranja motornih vozila. Građani Srbije često ne prepoznaju značaj preventivne zaštite svoje imovine putem osiguranja, već se na osiguranje gleda kao na trošak, a ne kao na meru odgovornog upravljanja rizicima.

Kasko osiguranje pokriva svega oko 10% vozila u Srbiji, dok premija osiguranja svake godine raste i to dvocifreno.
(To znači da je u Srbiji kasko osigurano tek svako deseto vozilo. Ne postoje precizni podaci, ali ako u Srbiji ima oko 2.000.000 vozila, a osigurano je svako deseto, dolazimo do rezultata da u Srbiji ima oko 200.000 kasko osiguranih vozila.)

Postoji više razloga zbog čega je tako mali broj vozila u Republici Srbiji kasko osigurano, a to su:

1. Cena osiguranja: Kasko osiguranje je skuplje u poređenju sa obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti. Mnogi vozači sa starijim vozilima procenjuju da im se ne isplati plaćati kasko ako je vrednost automobila mala. Prosečna starost vozila u Srbiji je više od 15 godina. Niska primanja i visoki životni troškovi dovode do toga da građani biraju samo ono što je obavezno.
2. Nepoverenje u osiguravajuća društva: Većina građana veruje da im osiguranje neće isplatiti štetu ili da će isplata biti manja od stvarnog gubitka – i nažalost, često su u pravu.

Zbog vremenskih nepogoda, broj prijava kasko štete porastao je za 60% u poslednje dve godine. Godišnje se prijavi oko 40.000 kasko šteta, što jasno pokazuje rast odštetnih zahteva.

Kada su u pitanju kasko štete, osiguravajuća društva uvek nastoje da odbiju štetu ili, ako moraju da plate, da plate što manje za popravku vozila. Zbog toga je važno imati advokata za naknadu štete, ukoliko želite da dobijete ono što vam pripada.

U praksi se često dešava da osiguravajuća društva umanjuju svoju obavezu isplate, pa čak i potpuno odbiju naknadu štete. Čak i kada su svi uslovi nesporno ispunjeni, često nude iznose koji su znatno niži od realne štete. To dodatno utiče na nepoverenje građana i obeshrabruje ih da uopšte zaključe kasko osiguranje.

Takođe, kada su u pitanju KASKO TOTALNE ŠTETE – kada je popravka vozila neisplativa jer prevazilazi vrednost samog vozila – osiguravajuća društva u Srbiji često zloupotrebljavaju svoj položaj i postavljaju vozilo na internet aukcije ili licitacije, nudeći ga trećim licima bez saglasnosti vlasnika.
Na taj način pokušavaju da povećaju vrednost havarisanog ostatka vozila i da umanje odštetu osiguraniku.

Međutim, sudska praksa je jasna – osiguravajućim društvima nije dozvoljeno da postavljaju vozila na aukcije ili licitacije bez saglasnosti vlasnika. Takav stav zauzeo je i Treći osnovni sud u Beogradu u predmetima koje je vodila naša kancelarija.

Za razliku od obaveznog osiguranja u saobraćaju, kasko osiguranje je dobrovoljno osiguranje, koje podrazumeva zaključenje posebnog ugovora – kasko polise.

Prilikom zaključenja polise, građanin kao osiguranik prihvata i Opšte uslove, koji su sastavni deo ugovora. Po svojoj pravnoj prirodi, ugovor o kasko osiguranju predstavlja adhezioni ugovor – koji sačinjava osiguravajuće društvo, dok osiguranik samo pristupa već pripremljenom ugovoru, po principu „uzmi ili ostavi“.

Građani, koji su većinom pravno neuki, pristaju na uslove koji su nepovoljni, jer im nameću brojne obaveze koje moraju ispuniti da bi ostvarili pravo na naknadu.

Osiguravajuća društva stipulišu odredbe kojima se gubi pravo iz osiguranja ukoliko osiguranik nakon nastanka štete ne ispuni neku ugovorenu obavezu. Na taj način zloupotrebljavaju položaj jače ugovorne strane.

Zakon o obligacionim odnosima štiti građanina kao slabiju stranu, propisujući da su takve odredbe ništave (kao da ne postoje).
Član 918. jasno kaže da su ništave odredbe ugovora koje predviđaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ukoliko osiguranik posle nastanka osiguranog slučaja ne izvrši neku propisanu obavezu.

Primer: U kasko polisi stoji da je osiguranik dužan da pozove policiju radi uviđaja, i ako to ne učini – osiguravajuće društvo neće isplatiti štetu.
Takva odredba je ništava, te građanin neće izgubiti prava čak i ako ne pozove policiju.

Ovakav stav potvrdili su i Apelacioni sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu. Naša advokatska kancelarija „Gotovac“ vodila je veliki broj ovakvih predmeta i dobila presude u korist klijenata.

Dakle, ukoliko se desi štetni događaj ili saobraćajna nezgoda, osiguranje je dužno da isplati štetu građaninu, bez obzira na to da li je pozvana policija.

Kada sud tumači adhezioni ugovor, u sumnji mora odlučiti u korist slabije strane – IN DUBIO CONTRA STIPULATOREM.