Povrede na radu

U uslovima tranzicije u kojma se naša zemlja našla u prethodnom periodu 90-tih i 2000-tih godina(prelaz iz komunističkog društvenog uredjenja u kapitalističko društvo) i u današnjim uslovima neoliberalnog kapitalizma u Republici Srbiji, poslodavci kao privatni preduzetnici vrlo često zloupotrebljavaju svoj položaj i iskorišćavaju zaposlene koji su preoterećeni poslom, rade prekovremeno, ne koriste godišnje odmore, imaju loše uslove rada i loše im je isplaniran radni proces. Zbog svega navedenog, dolazi do teških povredjivanja na radu i smrtnih slučajeva. Prema izveštajima Inspektorata za rad Republike Srbije godišnje se pojavi preko 10.000,oo povreda na radu, a od toga prosečno oko 50 ima smrtni ishod. Naša advokatska kancelarija “Gotovac” je u dosadašnjem radu je uspešno završila veliki broj sudskih sporova protiv poslodavaca, a u korist zaposlenih kao slabije strane, a što nam predstavlja veliko moralno zadovoljstvo i profesionalnu satisfakciju. Ono što smo mi advokati iz naše kancelarije mogli da primetimo predmetima koje mi vodimo, najčešći uzroci povreda na radu u Republici Srbiji su :

1. Umor i dekoncentracija iz razloga što poslodavci primoravaju zaposlene da rade prekovremeno i kada radniku oslabi koncentracija zbog umora i nespavanja dolazi do povredjivanja.
2. Neadekvatna obučenost za radni zadatak: Kada poslodavac prima u rad nekog zaposlenog dužan je da ga integriše u proces rada i da sa novim zaposlenim pre početka rada prodje TEORIJSKU I PRAKTIČNU OBUKU, a što poslodavci u većini slučajeva ne sprovode sigurnosne obuke, te dolazi do povredjivanja zbog neobučenosti za rad.
3.Loši uslovi rada: Klizavi podovi, lose osvetljenje, buka, loša ventilacija, neispravna i loše održavana oprema itd…
4. Slaba kontrola i nadzor: Poslodavci ne proveravaju redovno bezbednost na radnom mestu. Ne sprovode se inspekcije, niti se poštuju propisi. Poslodavac je odgovoran za naknadu štete čak i ako toleriše nebezbedno ponašanje zaposlenog. U gradjevinskom sektoru, gradjevinska firma na gradilištu mora da obezbedi prisustvo lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu(bezbednjak). Poslodavci to rade samo “pro forme” tj zaključe Ugovore sa agencijom za bezbednost i zdravlje na radu, ali u praksi na terenu(gradilištu) se nikada i ne pojavljuje “bezbednjak” , pa iz tog razloga dolazi do padova sa skele, propadanja kroz otvore na krovu, otvore za lift i unutar objekta, povreda od radnih mašina i samim tim nastupaju teške telesne povrede opasne po život radnika i dolazi do smrtnih slučajeva.

U prilogu vam dostavljamo spisak sa najčešćim vrstama povreda na radu po industrijama, sa primerima iz prakse naše advokatske kancelarije:
Gradjevinarstvo: Pad sa visine, povrede glave, prelomi kostiju. Najčešći su primeri pada sa neobezbedjenih skela. Vrlo često gradilišta su divlja, radi se “na crno”, a na skelama su postavljene obične daske, što je nezamislivo u civilizovanim uredjenim zemljama Zapadne Evrope. Naša kancelarija vodi 7 predmeta gde su pitanju padovi sa improvizovanih skela, smrtni slučaj pada perača prozora i teške telesne povrede-pad niz otvor za lift sa 27 metara gde je radnik zadobio čak 32 preloma kostiju na Čukarici, Beograd. Poznat je i smrtni slučaj pada sa skele u Zemunu.

INDUSTRIJA: Posekotine, amputacije prstiju, opekotine. U nekoliko predmeta smo predali tužbe protiv poslodavaca zbog amputacije prstiju i u jednom predmetu je amputirana cela ruka zbog rada na radnoj mašini. Do amputacije prstiju najčešće dolazi zbog rada na mesoreznici u velikim trgovinskim lancima. U nekoliko predmeta teških telesnih povreda, došlo je do nastanka štetnog dogadja zbog upotrebe VILJUŠKARA koji je izuzetno opasna radna mašina od koje postoji povećana opasnost od naknade štete po okolinu.

Takodje, po našem zakonu poslodavci su u obavezu da zaposlene osiguraju od posledica povredjivanja, što većina poslodavaca uopšte ne radi ili ukoliko čak osiguraju zaposlene, obično su to najniže polise i to samo od posledica invaliditeta (preloma kostiju). Ono što smo zapazili kroz dosadašnji rad je potpuno odsustvo empatije poslodavca kada se radnik povredi na radu. U većini slučajeva poslodavci i ne pozovu telefonom ni da se raspitaju za zdravstveno stanje zaposlenog posle povrede. Takodje, često se dešava kada dodje do povrede na radu da poslodavci odmah odlaze u Urgentni centar i mole zaposlenog da da iskaz doktorima, Inspektorima rada i policiji da se nije povredio na radu, nego da se povredio dok je nešto radio privatno mimo posla(na primer kod kuće). U velikom broju slučajeva radnici nisu ni prijavljeni(rad na crno) što bi trebalo da bude izuzetak, ali izgleda da u našoj zemlji izuzetak potvrdjuje pravilo. Radnik koji radi “na crno” ima pravo na naknadu štete od poslodavca. Ono što smo primetili u našim predmetima je sledeće. Kada dobijemo sudski spor protiv poslodavaca, radnik više oseća moralnu satisfakciju nego materijalnu, iz razloga što je dobio spor na sudu protiv bivšeg “gazde” koji se prema njemu okrutno ponašao i ophodio bez trunke empatije posle povrede i što je izbegavao da isplati odštetu.

Što se tiče naknade štete, poslodavci će sve da urade kako bi izbegli da radniku plate naknadu štete, a njihova obaveza za naknadu štete uvek postoji u skladu sa starom maksimom “Čija korist, toga i šteta” odnosno ukoliko poslodavac ostvaruje korist od rada zaposlenog, dužan je da mu plati i štetu ukoliko se radnik povredi na radu. Poslodavci isključivo gledaju kako da zaposleni više radi, a da ga što manje plate, a kada se desi povreda na radu, poslodavac izbegava plaćanje štete i pokušava da se ekskulpira(oslobodi) od odgovornosti. Vrlo često poslodavci čak i prete advokatima koji zastupaju njihove radnike.
POVREDE NA RADU PRIPADNIKA MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Ukoliko se povreda na radu dogodi pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova, on ima pravo da tuži Republiku Srbiju-MUP zbog povrede na radu i da izdejstvuje sudskim putem odštetu koja mu pripada. To važi za pripadnike Policije, Komunalne milicije, Saobraćajne policije, Žandarmerije, Interventne brigade, Specijalne jedinice, 63 Padobranske, Kobre itd… Imajuću u vidu da se zaposleni u MUP-u bave jako rizičnom i opasnom delatnošću, poslodavac MUP je uvek odgovoran po principu posebne vrste odgovornosti u gradjanskom pravu OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI zbog rizika obavljanja policijskog posla. Ukoliko se povrede policije dese na protestima, na javnim okupljanjima, na utakmicama od strane navijača, od migranata prilikom prelaska državne granice, od drugih lica prilikom hapšenja itd… oštećeni policjac ne mora da tuži direktno lice koje mu je povrede nanelo, nego naknadu štete može da potražuje od poslodavca Ministarstva unutrašnjih poslova, a onda se MUP regresira od izgrednika koji je štetu naneo policajcu. Ono što smo mogli da primetimo je da nas često pripadnici MUP-a pitaju da li će imati nekakve posledice od poslodavca ukoliko tuže MUP jer se plaše otkaza, a što se još uvek nije desilo, a zastupali smo u velikom broju predmeta. Poznat je slučaj u Kruševcu gde je povratnik(lice koje je više puta činilo krivična dela) bacio bombu na pripadnike MUP-a i naneo im izrazito teške telesne povrede opasne po život. Jednom povredjenom policajcu je “AMS osiguranje” (gde je MUP osigurao svoje zaposlene) isplatilo iznos od samo 45.000 din za pretrpljene povrede, tako da smo bili prinudjeni da tužimo direktno MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA. U tom sudskom procesu sud je policijacu dosudio višemilionski iznos na ime naknade namaterijalne štete.

Naša advokatska kancelarija uvek zastupa zaposlene kao slabiju stranu i u dosadašnjem radu nemamo ni jedan izgubljen spor protiv poslodavaca, imajući u vidu da poslodavci odgovaraju po principu objektivne odgovornosti. Ukoliko zaposleni zbog povredjivanja nema novca da plaća advokata i sudske troškove, tu obavezu ćemo preuzeti mi, ali poslodavac će na kraju morati plati radniku celokupan iznos naknade i materijalne i nematerijalne štete.

Advokati iz adv. kancelarije „GOTOVAC“ svoju advokatsku naknadu za zastupanje ne naplaćuju avansno od povredjenog radnika, nego zastupaju na procenat čiju visinu će sporazumno ugovoriti sa povredjenim radnikom. Za to vreme radnik može da se leči od povrede i da se pobrine oko ostvarivanja svojih ekonomsko-socijalnih prava.

Zabranjeno je kopiranje teksova sa sajta advokatske kancelarije. Autorsko pravo na tekstovima zasticeno je u Zavodu za intelektualnu svojinu pod brojem 2025/12922 A-0384/25 od dana 03.09.2025 godine.